Četvrtak, Mart 17, 2011
Pocetak
“Sanjam li?”
“Ne”- rekal je i nasmejala se.
Tada sam shvatio da nisam u svetu snova. U raju sam.
Neznam odakle se pojavila. Jednostavno je bila tu. Kao da nikada nije ni odlazila. Kao da nikada i nisam pato. Dve tri reci i… Sledecg trenutka me je ljubila. Tek tako , bez objasnjenja, bez najave. I znala je sve. Da imam devojku i da zivim s njom. Dodiri su joj bili nezni, usne meke, sve je nekako bilo potpuno, kompletno. Ponovo sam bio ceo.
“Hajdemo do tebe’-prosaputala je.
Divne slike pocese da mi igraju pred ocima. Njeno telo. Njena koza. Njena kosa… Ali sve nestase pred slikom njenih ociju. Nestvarne. Nebeske. Sva bozanska lepota se stopila u ta dva predivna safira. Kako skrenuti misli s njih? Ponovo se sve desilo iznenada. Njena ruka u mojoj dok sedimo na krevetu. Vreme ne postoji. Samo delovi mi ostaju u secanju, ostali venu. Ne postoji ni prostor. Samo ona.
Nikada to nije rekla. Ali ja sam znao. Zeleo sam da verujem. Ispod tog leda koje ona zove srce, znao sam da postoji mali ugarak ljubavi. Nekada, samo na trenutak, cinilo se da ce probiti barijeru i raspaliti je, ucinivsi je time savrsenom ali...
‘Volim te, znas?’-rekao sam.
‘Da’-ponovo se nasmejala “I ja tebe volim”
Tada sam shvatio. Iapk je ovo san...…
Poznavajuci te ,malo mi je tesko da shvatim da si ti pisao ove recenice. Ha ha dobro je i ako odise prevarom ;)
